Pazi koga biraš

S vremena na vreme, ljudi naprave greške, velike greške. Ponese ih trenutak, nekada slabost, a nekad' samo želja da se na trenutak osećaju voljenim. Da, samo to, samo to je dovoljno da se upropasti sve ono za šta si se nekad borio. I onda shvatiš da moraš da biraš. Samo je pitanje koga i šta? Prevariti ili biti prevaren, voleti ili biti voljen, on ili opet neki tamo on? Bezboroj glupih, samo tebi važnih pitanja prolaze ti kroz glavu. Neko bi to možda lakše rešio, neko bi odmah izabrao, ali ne i ti. Jer ne možeš, jer si jednostavno takav. Previše osetljiv, onaj ko se brzo veže, a opet želi da te pusti zauvek. Da, čudni smo mi ljudi, sve hoćemo, a ništa nećemo, pričamo jedno, radimo drugo, a mislimo sasvim treće. Kažu, ako se dvoumiš izmedju dve osobe, izabri drugu, jer da si stvarno voleo prvu, druga ne bi postojala u tvom zivotu. Ima logike, ali ne previše. Nekada je dovoljan samo jedan momenat da stvari krenu naopako, ali je potrebna čitava večnost da se sve vrati na ono kako je bilo, a možda, možda nikada vise ne bude kao nekada. Možda sve jednostvano propadne, a ti ostaneš sam. Da, bas tako, sam. Zašto? Pa zato što si hteo previše, a nekad bas suprotno, jer si hteo samo malo, malo pažnje i one prolazne ljubavi. Jer si samo hteo da pripadaš nekome.

-Pazi šta radiš, koga biraš, koga voliš, za kog se boriš. Zapitaj se ponekad, da li je vredno? Da li je vredno izgubiti nekoga za koga si bio spreman dati sve u životu, za nekog kome si bio beg od samoće, a on tebi, opet isto to.

 

Tonemo u talasu zaglupljivanja

Belodano je da se kroz redovne tako zvane VIP serijale rijaliti programa vrše višestruke društvene funkcije i puštaju ventili u već zastareli kalup, u kom je naš narod zaglavljen.
Naravno da hiljade mladih, anonimnih ljudi, lišeni bilo kakve perspektive, bez džeparca i strategije s kim, od čega i kako živeti, nalaze nadu i jednopromilnu šansu da kroz eventualno kvalifikovanje u ''Velikom bratu'' ili ''Farmi'' izadju iz anonimnosti, i tako se spasiti sivila i jednoličnosti mladog života.
I posle se pitate zašto su vam deca ovakva ili onakva. Zar ne shvatate da ih sami uništavate tako što ih trujete glupim programima, igricama i štampom.
Došlo je doba u kom se čovek izgubio u pohlepi i bahatosti. Ovo je doba raspamećivanja, vreme koje skraćuje ljudski vidik. Čovek je spreman uništiti sve pred sobom, samo da bi na kratko, dok je živ, uživao najveća zadovoljstva.
A šta će biti sa onim lepim stvarima koje je čovek uspeo da stvori. Tako nešto treba sačuvati, jer malobrojni su primeri nečeg dobrog i lepog onoga što čovek radi. Mislim će uskoro sve ono ružno i trivijalno ubiti umetnost...
Postavlja se pitanje, zašto je današnji čovek posvećen materijalnom a ne duhovnom. Verovatno zato jer ga je neko ubedio da je gospodar nečega. Ali baš naprotiv, čovek mora shvatiti da ne vlada ničim. On nije čak ni gospodar vlastitog života. Mora shvatiti da ni život ni vreme ne rade za njega, oni teku kao reka, a on mora naučiti da plovi njima. Opsednut materijalnim, čovek prerano kopa svoj grob jer ne može podneti surovu istinu da je gospodar ničega.
A najgore od svega je to što mnogi od nas znaju sve to, ali ipak mudno ćute. Ima mnogo uplašenih ljudi koji se boje da iskažu svoje mišljenje, te spokojno gledaju kako svet propada.
Bilo bi dobro zaustaviti ovaj talas zaglupljivanja, jer ova deca će voditi ovaj narod, a tada ćemo propasti mi, i sve ono 'dobro' što smo nekada imali. Nestaćemo kao nacija.