Ljubav, najveca ljudska ceznja i potreba. To je cvet obasjan suncem paznji i dobrote, ali i onaj drugi, uvenuo i zapostavljen. To je smena slatke ceznje i bola pomesane sa malo ukusa gorcine u ovome moru bluda i kala.
''Govoriti o ljubavi je vec pomalo voleti'', kaze nas veliki pisac. Slazem s njim. Ovo je doba kada istrazujemo, kada otkrivamo sebe, svoja osecanja. I u svoj toj potrazi za samim sobom, tom besciljnom lutanju neprohodnim sumama svojih misli, imamo jednu jedinu zelju, biti pronadjeni. Spaseni od tog bunila sto se nadvija nad nama. Jer za mene, ljubav predstavlja spas, ali i previlegiju. Ona nije za svakog, nije sudjena svima. Ali je potrebna svima.
Odrasla sam u okruzenju gde su osecanja zaturena u zadnji dzep nekih iscepanih, davno dotrajalih pantalona. Zbog toga pokusavam da promenim tragediju svoje porodice, pokusavaju da osetim ono duboko i verno, ceznjivo i setno, trudeci se da svoj svet spoznam u jednoj osobi, u jednom bicu. Za mene, to je neistrazno more bezuslovne podrske i potrebe. To je ono kad nekog drugog stavljate ispred sebe, a pri tom vas to ispunjava. Da, vrlo cudno, slozila bih se. Nemam bas prave reci kojima bih opisala ovakvu apstraktnu pojavu, to su ipak bolje cinili zaljubljeni pesnici.
Zato sto vazim za vrlo slabu, po nekim misljenjima, vrlo osecajnu osobu miljenja sam da ljubav ne treba posmatrati kao krug, tup i ogranicen, vec kao more, duboko i neistrazeno. Ona se razlikuje od coveka do coveka i nikada nije ista. Moze se voleti vise puta. To je neophodna pojava. Jer ni jedna ljubav nije ista, svakog volimo na drugaciji nacin. Da nije tako, onog pravog ne bi umeli da volimo da najlepsi i najposebniji nacin.
I moram dodati, vec davno zapisanu cinjenicu, deca najiskrenije vole. Ona sebe daju potpuno, ne plaseci se povredjivanja, bola, ona prkose nepoznatom, ona su jaka. Kada bi bili u pola onakvi ljudi, kakva samo deca bili, ovaj svet bi bio ispunjen mnogo lepsim i svetlijim osecanjima.
Kao sto rekoh, ljubav je kao cvet. Ako prezivi oluju patnje, bola i tuge, uzivace u najsjajnijem danu, okruzenim beskrajnom sarenom dugom, osuncanu lepotom i nedorecenoscu. Valjda je ta neizvesnost i nedorecenost cine tako potrebnom i zanimljivom. Ona je tajna.
ps.
Ja sam za ovaj sastav dobila peticu, uz komentar
'Stil je jako slikovit. Zadatak obiluje metaforama'
Nadam se da vam moze pomoci, svaka sugestija ili komentar su dobrodosli.
Hvala.
''Govoriti o ljubavi je vec pomalo voleti'', kaze nas veliki pisac. Slazem s njim. Ovo je doba kada istrazujemo, kada otkrivamo sebe, svoja osecanja. I u svoj toj potrazi za samim sobom, tom besciljnom lutanju neprohodnim sumama svojih misli, imamo jednu jedinu zelju, biti pronadjeni. Spaseni od tog bunila sto se nadvija nad nama. Jer za mene, ljubav predstavlja spas, ali i previlegiju. Ona nije za svakog, nije sudjena svima. Ali je potrebna svima.
Odrasla sam u okruzenju gde su osecanja zaturena u zadnji dzep nekih iscepanih, davno dotrajalih pantalona. Zbog toga pokusavam da promenim tragediju svoje porodice, pokusavaju da osetim ono duboko i verno, ceznjivo i setno, trudeci se da svoj svet spoznam u jednoj osobi, u jednom bicu. Za mene, to je neistrazno more bezuslovne podrske i potrebe. To je ono kad nekog drugog stavljate ispred sebe, a pri tom vas to ispunjava. Da, vrlo cudno, slozila bih se. Nemam bas prave reci kojima bih opisala ovakvu apstraktnu pojavu, to su ipak bolje cinili zaljubljeni pesnici.
Zato sto vazim za vrlo slabu, po nekim misljenjima, vrlo osecajnu osobu miljenja sam da ljubav ne treba posmatrati kao krug, tup i ogranicen, vec kao more, duboko i neistrazeno. Ona se razlikuje od coveka do coveka i nikada nije ista. Moze se voleti vise puta. To je neophodna pojava. Jer ni jedna ljubav nije ista, svakog volimo na drugaciji nacin. Da nije tako, onog pravog ne bi umeli da volimo da najlepsi i najposebniji nacin.
I moram dodati, vec davno zapisanu cinjenicu, deca najiskrenije vole. Ona sebe daju potpuno, ne plaseci se povredjivanja, bola, ona prkose nepoznatom, ona su jaka. Kada bi bili u pola onakvi ljudi, kakva samo deca bili, ovaj svet bi bio ispunjen mnogo lepsim i svetlijim osecanjima.
Kao sto rekoh, ljubav je kao cvet. Ako prezivi oluju patnje, bola i tuge, uzivace u najsjajnijem danu, okruzenim beskrajnom sarenom dugom, osuncanu lepotom i nedorecenoscu. Valjda je ta neizvesnost i nedorecenost cine tako potrebnom i zanimljivom. Ona je tajna.
ps.
Ja sam za ovaj sastav dobila peticu, uz komentar
'Stil je jako slikovit. Zadatak obiluje metaforama'
Nadam se da vam moze pomoci, svaka sugestija ili komentar su dobrodosli.
Hvala.
Нема коментара:
Постави коментар